Empatija
Camerata Novi Sad i Ksenija Janković
Subota, 9. April 2022.
20 časova
Gradska koncertna dvorana
Ulaz je slobodan
Empatija ili saosećaj jedna je od centralnih tema u životima svih nas. Još od detinjstva se svi mi vežbamo u otvaranju granica razumevanja nama nepoznatog i stranog. Vežbamo se u sposobnosti saosećaja prema drugima, sposobnosti razumevanja drugih kroz njihova osećanja i interese. Prvi deo koncerta predstavlja različite aspekte čovečije ljubavi, patnje, radosti, humora i igre prikazane u šest kratkih kompozicija. Sve ono što pokreće i otvara ljudska srca, kao ljubav prema božanstvu, ljubav majke, deteta, ljubav prema prirodi, prema domovini, romantična ljubav… i gubljenje svega, smrt, strah, nostalgija, sećanje.
Drugi deo koncerta predstavlja ljubav i divljenje velikim tovrcima i stvaraocima prošlosti prikazane kroz trostavačno delo Ivana Jevtića. Ivan Jevtić, kompozitor srpskog porekla, rodjen u Beogradu 1947. godine studirao je u Parizu sa Oliverom Mesijanom. Njegova ljubav i divljenje muzici ogledaju se pre svega u velikom poštovanju rada i dela Dmitrija Šostakoviča, Bele Bartok i Olivera Mesijana. Ali najveći uzor, ne samo kao kompozitor, već kao veliki humanista uvek je bio L. V. Betoven. U svom delu „Le rêve d’un amoureux“ Ivan Jevtić vešto integrira citate muzike Betovena: iz Kvarteta op. 59/2 i op. 132, kao i iz više solo pesama.
Delo posvećeno Kseniji Janković, 2014. godine premijerno je izvedeno na „Festivalu Ernen“ u Švajcarskoj.
Ksenija Janković, biografija
Ksenija Janković rođena je u Nišu, u srpsko-ruskoj porodici muzičara. Očarana violončelom, počela je da svira u šestoj godini, a već sa devet je debitovala sa Beogradskom filharmonijom. Dve godine kasnije, kao državni stipendista, nastavila je školovanje u Centralnoj muzičkoj školi pri Moskovskom konzervatorijumu gde su joj profesori bili Stefan Kaljanov i Mstislav Rostropovič.
Studije nastavlja kod Pjera Furnijea u Švajcarskoj i Andrea Navare u Nemačkoj. Nakon pobeda na nekoliko nacionalnih I internacionalnih takmičenja, međunarodnu afirmaciju je stekla posle osvajanja prve nagrade slavnog Konkursa “Gaspar Cassado” u Firenci. Solističke koncerte Ksenije Janković u Parizu, Londonu, Berlinu i Moskvi, ali i Beogradu i Novom Sadu, kao i njene nastupe sa velikim orkestrima kakvi su londonski “Philharmonia Orchestra”, Budimpeštanska filharmonija, Orkestar Romanske Švajcarske, orkestri Radio Berlina, Kopenhagena i Madrida, kritika je opisala kao potresne i nezaboravne.
Ksenija Janković je jedna od najinteresantnijih violončelistkinja današnjice. Posvećeni je kamerni muzičar, uz šta je dugogodišnja saradnja sa Šandorom Vegom i Ðerđom Šebekom duboko i trajno inspiriše. Svira sa umetnicima poput Gidona Kremera, Andraša Šifa, Tabee Cimerman i redovan je gost međunarodnih festivala u Americi, Austriji, Švajcarskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Italiji i Koreji.
Stalni je član Hamlet Tria, kao i orkestra “Capella Andrea Barca” čiji je osnivač i rukovodilac Andraš Šif. Izmedju 1994. i 2004. godine bila je profesor violončela na Visokoj školi za muziku u Vircburgu (Nemačka), a od tada predaje na Visokoj školi za muziku u Detmoldu (Nemačka).
